Rolat od kokosa
potrebno je :
1. 250 g keksa,
2. 200 g šećera u prahu,
3. 1,5 dl sojinog mleka,
4. 2 kašike kakaoa,
5. 125 g margarina,
6. 100 g kokosovog brašna.
Sameljite keks, dodajte 75 g šećera, mleko, kakao i sve dobro sjedinite. Razvijte na foliji ploču debljine prsta široku desetak cm. Posebno umutite margarin sa ostatkom šećera, a zatim dodajte kokos. Prvu razvučenu koru premažite belim filom, uvijte rolat i uvaljajte u kokosovo brašno.net,stockfood
Kolutići sa džemom
potrebno je :
1. 200 g brašna,
2. 200 g šećera u prahu,
3. ulje,
4. malo džema od kajsija.
Pomešajte brašno sa šećerom a zatim dodajte ulja koliko je potrebno da se zamesi testo. Oklagijom razvijte koru debelu 0,5 cm pa čašicom srednje veličine vadite pogačice. Nekim zatvaračem za flaše žestokog pića polovini pogačica izvadite krug u sredini pa ih ispecite. Cele pogačice premažite džemom i poklopite kolutićem.net,stockfood
Potrebno je: 6 dl crnog vina, 6 velikih i sočnih kruški, 2 štapića cimeta, 1/2 štapa vanile, 200 g šećera i nekoliko zrna crnog bibera.
U posudu za kuvanje sipajte vino i dodajte cimet, vanilu i biber. Kruške operite, skinite im kožicu i spustite u posudu sa vinom. Kuvajte od 5 do 7 minuta, zatim ih izvadite u tanjir, a u posudu sa vinom dodajte šećer i kuvajte sve dok ne dobijete gust sirup, a zatim sklonite s ringle. Sirup ostavite da se prohladi i prelijte kruške neposredno pre serviranja. Kao prilog možete da servirate kuglu sladoleda.net, stockfood
Osvježavajući kolač od dunja
sastojci
za tjesto
120 g maslaca
70 g šećera
2 jaja
300 g Pšeničnog oštrog brašna tip 400
½ vrećice Praška za pecivo
Za nadjev:
1 staklenka Džema breskva
1 kg dunja
1 žlica limuna
50 g grubo nasjeckanih lješnjaka
1 Vanilin šećer
Za posipavanje:
šećer u prahu
Priprema
Od maslaca, šećera, jaja i brašna pomiješanog s praškom za pecivo umijesite glatko tijesto. Ostavite ga u hladnjaku nekoliko sati.
Tijesto razvaljajte i stavite u okrugli kalup (ø 30 cm) te ga premažite džemom.
Preko džema rasporedite naribane dunje koje ste nakapali limunovim sokom.
Pecite u pećnici zagrijanoj na 180°C 20 minuta.
Pospite lješnjacima i vanilin šećerom, pa pecite još 10 minuta.
Posluživanje
Kolač narežite na kriške i pospite šećerom u prahu.net
Kako je nastala Vasina Torta
Ugledan, stasit i uvek elegantan gospodin Vasa Cokrljan iz Paraćina
dugo je odolevao uzdasima i čežnjivim pogledima brojnih udavača, sve do
svoje 41. godine. Ali, 1908. je najzad odlucčio da prekine sa veselim
momačkim životom. Oženio se gospodjicom Jelenom i postao, kako je
njegova supruga kasnije tvrdila „najbolji i najnežniji muž na svetu“.
A njihova starija kći Ružica godinama je prepričavala dogadjaje u vezi s
njenim rodjenjem, koji su bili neposredni povod da naša nacionalna
kuhinja bude obogaćena jednom novom veoma ukusnom tortom.
Gospodin Vasa je bio presrećan kada je saznao da ce uskoro postati otac.
Ali, pred kraj trudnoće je porodični lekar saopstio mladom bračnom
paru da je beba isuvise krupna za nežnu gradju gospodje Jelene, da uz to
ima i nepravilan položaj, pa je preporučio da se porodjaj obavi u nekoj
poznatoj klinici u Beogradu. Veoma zabrinut i uplašen za svoju mladu
suprugu, gospodin Vasa je odlučio da ne gleda na trošak, odveo je suprugu
u Beč, kod jednog od najčuvenijih ginekologa toga doba. Pokazalo se da je
dobro učinio, jer je samo veoma iskusan i vešt lekar mogao da spase i
majku i dete koji su bili u životnoj opasnosti. Beba je rodjena uz mnogo
muka i uz pomoć specijalnih klješta. Zahvaljujući dobroj nezi, uskoro su i
majka i beba bile spremne da podnesu drug put do kuće.
Vasina tasta, beskrajno zahvalna zetu što je svojim insistiranjem da se
porodjaj obavi u Beču spasao život njenoj kćeri i unučetu, želela je da mu
se na poseban način oduži: osim bogatog ručka, mladu porodicu je po
povratku očekivala i jedna nova, posebno ukusna torta koje je dobila naziv
„Vasina torta“, a u mnogim našim domaćinstvima se i danas priprema.
Sastojci za više od 10 porcija
Testo:
5 jaja
5 kašika šećera
6 kašika mlevenih badema
1 kašika brašna
1 kašika Grand Marnier-a
3 kašike soka od pomorandže
Prvi fil:
175ml mleka
200gr mlevenih lešnika
4 žumanca
4 kašike šećera
100gr čokolade
150gr putera
1 kašika Grand Marnier-a
Drugi fil:
4 belanca
250gr šećera
100ml vode
Priprema
Testo:
Penasto umutiti 5 žumanaca i 5 kašika šećera. Zatim dodati 6 kašika
mlevenih badema, zatim 1 kašiku brašna i čvrsto ulupan sneg od 5
belanaca. Sipati masu u podmazan i brašnom posut pleh i peći na 180C
stepeni oko 20 minuta ili dok čačkalica koja se ubode u sredinu kore ne
bude suva. Ohlađenu koru preliti sokom od pomorandže koji je pomešan sa
Grand Marnier-om.
Prvi fil:
U ključalo mleko umešati 200 gr. mlevenih lešnika i skinuti s vatre.
Umutiti 4 žumanca sa 4 kašike šećera i skuvati na pari. U kuvan fil
dodati čokoladu i mutiti još nekoliko minuta dok se čokolada ne istopi.
Pomešati smesu od oraha i mleka sa filom od čokolade. U ohlađeno dodati
Grand Marnier i 150 grama umućenog putera. Ovaj fil premazati preko
ohlađene kore.
Drugi fil:
Skuvati gust sirup od 250 grama šećera i 100ml vode i lagano ga
umešati u čvrsto ulupan sneg od 4 belanca. Belanca mutiti na pari dok se
masa ne zgusne. Skinuti s vatre i još malo mešati da se prohladi. Zatim
ovu masu premazati preko prvog fila.
Ukrašavanje:
Masu od belanaca ravnomerno naneti preko drugog fila i okolo cele torte.
Nožem ili kuvarskom špatulom napraviti male vijuge. Kuvarskim pištoljem
(torch) zapeći površinu torte dok ne dobije braonkastu boju. U nedostatku
kuvarskog pištolja zagrejati rernu na 250C. U veliki pleh staviti kockice
leda. Na led staviti tanjir sa tortom. Tortu staviti na najvišu rešetku u rerni
nekoliko minuta, dok masa od belanaca ne dobije lepu braonkastu boju.net
Ivanova voćna salata
Kada su se upoznali Turgenjev je bio sedokos i sedobrad, ali još veoma
živahan, vitalan, visok,elegantan i naočit „dedica“, u šezdeset drugoj godini,
ovenčan slavom kao nenadmašan pesnik ljubavi i odličan poznavalac
tajni ženskog srca. Ona, Marija Gavrilovna Savina, imala je samo 26, ali
je već bila poznata i priznata glumica, zvezda Aleksandrijskog teatra u
Petrogradu. Lepa, živih crnih očiju i kose, veoma talentovana, senzibilna i
duhovita, očarala je velikog pisca koji se nikada nije ženio i dotle je znao
za samo jednu, već četrdeset godina dugu ljubav prema takodje umetnici
Polini Vijardo. U poslednjim godinama svog života Ivan Turgenjev se
viđao sa Marijom samo jednom ili dva puta godišnje, jer su ih razdvajali
kilometri i kilometri – on je živeo u Francuskoj, u neposrednom susedstvu
Poline Vijardo i njene porodice sa kojom je održavao bliske veze, a Marija
je bila vezana za Petrograd. Ipak, ove poslednje godine života
osvetljavala mu je ova ljubav koja se, uglavnom, održavala preko pisama, i
sa jedne i sa druge strane.
Po svemu sudeći, Marijina i Ivanova veza je u retkim danima susreta i
viđanja ostajala na poljupcima i milovanjima, bez onih najintimnijih
kontakata. 0 tome svedoče rečenice izvučene iz njegovih pisama:
„Razmišljam o tome kakvu bismo noć proveli zajedno i šta bi bilo potom. I
odmah dolazi sa znanje da to nikada neće biti i da ću ja u „neznani kraj“
otići bez uspomena na nešto što nikad, nikad nisam osetio… Vrata koja su
se bila napola otvorila, zatvorila su se za svagda… Bilo je, ili nije bilo, i otišlo
u nepovrat… Sav život je pred vama, a moj – iza mene…“ U drugom pismu, u
kojem opisuje svoja sanjarenja o tome kako njih dvoje putuju u Veneciju ili
Rim, i tamo provode nezaboravne dane i noći, Turgenjev kaže kako
zamišlja da „obema rukama uzimam vašu milu glavicu i ljubim vas u usta,
u tu divnu živu ružu, i sanjam kako ona gori i treperi pod mojim
poljupcima. Da li to uobražavam, ili se sećam?“ Mnogo strasti, ali samo u
snovima!
Marija Savina voli i poštuje velikog pisca, uživa u prepisci s njim i u retkim
susretima, ali – posle razvoda od prvog muža brižljivo bira drugog
kandidata među brojnim mladim i bogatim udvaračima. Najzad se
odlučuje i udaje se po drugi put, o čemu obavestava ostarelog pisca.
Turgenjev je beskrajno tužan, ali skuplja snagu i u pismu joj čestita i šalje
najlepše želje za buduću sreću, sa napomenom: „Vaš prijatelj vam je i
danas privržen, više nego ikada.“
Nešto pre udaje, u leto 1881. godine, Marija Savina je provela nekoliko
dana u Spaskom plemićkom imanju Turgenjevljevih. Njihov odnos je i
dalje prijateljski i romantično obojen, ali bez ljubavne strasti. Jedno po
podne, dok Turgenjev dugo sedi na terasi ophrvan melanholijom i ćuteći
gleda u zelene krošnje drveća. Marija odlazi u kuhinju i uz pomoć
kuvarice pravi voćnu salatu sa šampanjcem i sladoledom, uverena da će
ga to i osvežiti i oraspoložiti. Turgenjev je dirnut pažnjom i sa nežnošću
ljubi njene lepe ruke (o kojima je često s obožavanjem pisao u svojim
pismima). U jednom pismu pred smrt, već teško bolestan i svestan kraja,
piše: „Najdraža Marija Gavrilovna, dok sam živ neću zaboraviti taj
trenutak ljubavi i odanosti kada mi vaše lepe ruke prinose činiju sa voćem
i šampanjcem. I uvek kada sam usamljen ili setan, ponovo ga zamišljam i
preživljavam. Bog vas blagoslovio i zbogom, dušo moja.“
U septembru 1883. godine Turgenjev umire u Francuskoj, a do
poslednjeg časa pored njega je već ostarela, dugogodišnja ljubav i
odnedavno udovica Polina Vijardo. Srećna u novom braku i uspešna na
pozornici, Marija Gavrilovna u Petrogradu saznaje za njegovu smrt
slučajno, iz novina koje je neki prijatelj ostavio na stolu.
Originalni recept:
U staklenu činiju staviti desetak kugli sladoleda, preko njega na kockice
iseckano razno voće. posuti kašikom-dve mlevenih ili sitno iseckanih
oraha. pa sve preliti s četiri-pet kašika gusto ukuvanog i ohlađenog sirupa
od šećera i velikom čašom ledenog šampanjca.net
