Food for Soul

Ivanova voćna salata

Ivanova voćna salata

Kada su se upoznali Turgenjev je bio sedokos i sedobrad, ali još veoma
živahan, vitalan, visok,elegantan i naočit „dedica”, u šezdeset drugoj godini,
ovenčan slavom kao nenadmašan pesnik ljubavi i odličan poznavalac
tajni ženskog srca. Ona, Marija Gavrilovna Savina, imala je samo 26, ali
je već bila poznata i priznata glumica, zvezda Aleksandrijskog teatra u
Petrogradu. Lepa, živih crnih očiju i kose, veoma talentovana, senzibilna i
duhovita, očarala je velikog pisca koji se nikada nije ženio i dotle je znao
za samo jednu, već četrdeset godina dugu ljubav prema takodje umetnici
Polini Vijardo. U poslednjim godinama svog života Ivan Turgenjev se
viđao sa Marijom samo jednom ili dva puta godišnje, jer su ih razdvajali
kilometri i kilometri – on je živeo u Francuskoj, u neposrednom susedstvu
Poline Vijardo i njene porodice sa kojom je održavao bliske veze, a Marija
je bila vezana za Petrograd. Ipak, ove poslednje godine života
osvetljavala mu je ova ljubav koja se, uglavnom, održavala preko pisama, i
sa jedne i sa druge strane.
Po svemu sudeći, Marijina i Ivanova veza je u retkim danima susreta i
viđanja ostajala na poljupcima i milovanjima, bez onih najintimnijih
kontakata. 0 tome svedoče rečenice izvučene iz njegovih pisama:
„Razmišljam o tome kakvu bismo noć proveli zajedno i šta bi bilo potom. I
odmah dolazi sa znanje da to nikada neće biti i da ću ja u “neznani kraj”
otići bez uspomena na nešto što nikad, nikad nisam osetio… Vrata koja su
se bila napola otvorila, zatvorila su se za svagda… Bilo je, ili nije bilo, i otišlo
u nepovrat… Sav život je pred vama, a moj – iza mene…” U drugom pismu, u
kojem opisuje svoja sanjarenja o tome kako njih dvoje putuju u Veneciju ili
Rim, i tamo provode nezaboravne dane i noći, Turgenjev kaže kako
zamišlja da „obema rukama uzimam vašu milu glavicu i ljubim vas u usta,
u tu divnu živu ružu, i sanjam kako ona gori i treperi pod mojim
poljupcima. Da li to uobražavam, ili se sećam?” Mnogo strasti, ali samo u
snovima!

Marija Savina voli i poštuje velikog pisca, uživa u prepisci s njim i u retkim
susretima, ali – posle razvoda od prvog muža brižljivo bira drugog
kandidata među brojnim mladim i bogatim udvaračima. Najzad se
odlučuje i udaje se po drugi put, o čemu obavestava ostarelog pisca.
Turgenjev je beskrajno tužan, ali skuplja snagu i u pismu joj čestita i šalje
najlepše želje za buduću sreću, sa napomenom: „Vaš prijatelj vam je i
danas privržen, više nego ikada.”
Nešto pre udaje, u leto 1881. godine, Marija Savina je provela nekoliko
dana u Spaskom plemićkom imanju Turgenjevljevih. Njihov odnos je i
dalje prijateljski i romantično obojen, ali bez ljubavne strasti. Jedno po
podne, dok Turgenjev dugo sedi na terasi ophrvan melanholijom i ćuteći
gleda u zelene krošnje drveća. Marija odlazi u kuhinju i uz pomoć
kuvarice pravi voćnu salatu sa šampanjcem i sladoledom, uverena da će
ga to i osvežiti i oraspoložiti. Turgenjev je dirnut pažnjom i sa nežnošću
ljubi njene lepe ruke (o kojima je često s obožavanjem pisao u svojim
pismima). U jednom pismu pred smrt, već teško bolestan i svestan kraja,
piše: „Najdraža Marija Gavrilovna, dok sam živ neću zaboraviti taj
trenutak ljubavi i odanosti kada mi vaše lepe ruke prinose činiju sa voćem
i šampanjcem. I uvek kada sam usamljen ili setan, ponovo ga zamišljam i
preživljavam. Bog vas blagoslovio i zbogom, dušo moja.”
U septembru 1883. godine Turgenjev umire u Francuskoj, a do
poslednjeg časa pored njega je već ostarela, dugogodišnja ljubav i
odnedavno udovica Polina Vijardo. Srećna u novom braku i uspešna na
pozornici, Marija Gavrilovna u Petrogradu saznaje za njegovu smrt
slučajno, iz novina koje je neki prijatelj ostavio na stolu.

Originalni recept:

U staklenu činiju staviti desetak kugli sladoleda, preko njega na kockice
iseckano razno voće. Posuti kašikom-dve mlevenih ili sitno iseckanih
oraha. pa sve preliti s četiri-pet kašika gusto ukuvanog i ohlađenog sirupa
od šećera i velikom čašom ledenog šampanjca.net

You may also like...

Leave a Reply

%d bloggers like this: