DIZEL ĆUFTICE U SOSU

DIZEL ĆUFTICE U SOSU

Poreklom iz skromne, zanatlijske porodice. Rudolf Dizel je želeo da se za
njegov uspeh zna, da se o njemu govori. Ovaj genijalni pronalazač motora
koji je po njemu dobio naziv dizel motor, napravivši pravu revoluciju u
industrijskom razvoju drušva. S ponosom je pisao ženi sa jednog
putovanja: „Moj motor je sve savršeniji; prevazišao sam sve što je na tom
polju do sada učinjeno; ja sam najbolji na Zemljinoj kugli! Jesi li ponosna
zbog toga?”
Kada se zahvaljujući dizel motoru obogatio, Rudolf je i dalje neumorno
radio na novim konstrukcijama i projektima, kao da ga ništa osim toga ne
zanima. To nije bilo tačno. U večernjim časovima su se gospođa i
gospodin Dizel kretali u visokom društvu i družili sa najuglednijim
ljudima i do toga im je bilo i te kako stalo. Prema Rudolfovoj zamisli,
izgradili su raskošan zamak i tu su često priređivali prijeme i večere o
kojima se danima pričalo. Odrastao i školovan u oskudici, sada je hteo sve
da nadoknadi. Na vrhuncu slave i bogatstva, u njihovom zamku su gostima
služena najprobranija jela koja su pripremali najbolji kuvari. Ali, Rudolf je
uvek tražio da se za njega posebno napravi i jelo njegovog detinjstva, koje
je majka nedeljom iznosila na sto. Preinačujući recepte nekih već
poznatih jela, majka je pravila za njih tada luksuzan nedeljni ručak,
neku vrstu ćuftica u sosu od belog luka. Oduševljen, mali Rudolf je jelo
nazvao „dizel ćufte u sosu” i taj naziv su u porodici i kasnije koristili. I u
odraslom dobu Rudolf je tvrdio da mu je ovo skromno jelo krepilo
organizam i davalo snagu za naporan rad.
Nažalost, pred kraj života Rudolf je zbog nekih pogrešnih poslovnih
poduhvata bankrotirao. Izgubio je bogatstvo, ali nije previše patio zbog
toga, nadajući se da ce uskoro sve da povrati. U medjuvremenu. nedeljom
su se oko stola okupljali samo najbliži prijatelji i rođaci, a umesto raskošne
gozbe obično je na sto iznoseno Rudolfovo omiljeno jelo koje je njegova
žena pripremala na isti način kao nekada majka.
Rudolf Dizel nije stigao da se ponovo obogati, jer je krajem septembra
1913. godine, u pedeset petoj godini, umro na brodu, na putovanju za
Englesku. A od tog putovanja je tako mnogo očekivao…

Originalni recept:

Dve obarene šargarepe i dva kisela krastavčića iseći sasvim sitno na
kockice, dodati sitno iseckan crni luk, 400 grama mešanog mlevenog
mesa, jedno presno jaje, izdrobljenu krišku belog hleba natopljenu u mleku,
so i biber, pa sve dobro obraditi rukom i ostaviti na hladnom pola sata.
Zatim od ove mase praviti male okrugle ćufte i pržiti na vreloj masnoći.
Posebno na malo butera ili margarina propržiti 2 kasike oštrog brašna, ali
da ostane svetlo, pa uz mešanje uliti toplu vodu i kuvati pet minuta. Posoliti
po ukusu i umešati pet-šest čenova izgnječenog belog luka. Kuvati još
deset minuta, skinuti sa vatre i dodati pola šolje kisele pavlake i kašiku
limunovog soka.
Poslužiti uz obaren krompir.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: