Povrće

 

Pre jednog veka povrću kao hrani nije pridavan veći značaj. Ograničena raznovrsnost i količina bili su uzrok neznatne potrošnje povrća. Ljudi su ga upotrebljavali samo u posebnim prilikama u želji da ukrase ili upotpune jelovnik. Danas su prilike sasvim drukčije, jer se u svakoj samoposluzi može naći dovoljno raznovrsnog povrća.

Povrće obuhvata sve biljke ili delove biljaka koje se upotrebljavaju za ljudsku hranu. To znači da između povrća, voća, oraha i žitarica ne postoji neka strogo i jasno određena granica. Nestručno rečeno povrće je svaka biljka koja se u ishrani ne koristi kao orasi, žitarice ili voće. Međutim, ipak postoji, dosta različitih načina obrade i pripreme. Kukuruz je npr. žitarica, ali se često koristi kao povrće, grašak i pasulj su zrnevlje, a tikve, paprike i paradajz plodovi biljaka.

Hranljiva vrednost povrća zavisi od dela biljke koji se koristi. Korenje i seme su prava skladišta raznih sastojaka pa zato i predstavljaju bogat izvor energije; dok su lišće, peteljke i cvet delovi biljaka koji sadrže hranljive sastojke potrebne za regulisanje rasta biljke.

Tamnozeleno povrće

Razmišljajući o sastavu i vrednosti ishrane moramo istaći da zeleno lisnato povrće kao što je spanać, prokelj, kelj, keleraba, špargla, sadrže najveću količinu vitamina i minerala. Oni su bogati izvori gvožđa, provitamina A, riboflavina, vitamina C, kalijuma i kalcijuma, Ukoliko je lišće zelenije, utoliko je veći njegov sadržaj provitamina A.

Upoređivanjem tamnozelenih listova salate sa svetlozelenim listovima u unutrašnjosti glavice došlo se do saznanja da su tamnozeleni, spoljašni listovi bogatiji provitaminom A za gotovo 30 puta nego što su to svetlozeleni unutrašnji listovi. Zbog sadržaja kalcijuma i riboflavina lisnato povrće treba u neograničenim količinama da koriste osobe koje ne mogu da piju mleko. Njihov sadržaj vitamina C upoređuje se sa vitaminom C iz citrusnog voća. Pored toga ovaj raznovrsni način ishrane ima još jednu značajnu odliku, jer ne daje više od 40 kalorija, uzimajući u obzir količinu potrebnu za jedan obrok.

U grupi povrća paradajz i zelena paprika predstavljaju odlične izvore vitamina C i piridoksina, dok tikva obezbeđuje karotin, provitamin A i kalijum.

Korenasto povrće

Lukovice, koreni i krtole sadrže više ugljenih hidrata, a manje vode nego lišće, peteljke i cvet. Zato ove biljke predstavljaju pravo skladište kalorija. Na primer, po pola šolje mrkve ili repe daje oko 50 kalorija, jedan krompir srednje veličine ima oko 100 kalorija, dok slatki krompir iste veličine sadrži oko 150 kalorija. Krompir je bogat i uravnotežen izvor većine vitamina i minerala, kao što su npr. kalijum i vitamin C. Slatki krompir i mrkva, sadrže dosta karotina koji se u telu pretvara u vitamin A.

Samo jedna porcija tamnonaraniastog ili tamnozelenog povrća na dan obezbeđuje dovoljnu količinu vitamina A kojom se mogu zadovoljiti sve čovekove dnevne potrebe: Ovo je vrlo značajno saznanje, jer sve ostale grupe namirnica, osim nekog voća, sadrže malo ili uopšte ne sadrže vitamin A. Neredovno uzimanje povrća može da bude jedan od razloga nedostatka ovog vitamina, koji je jedan od najčešćih nedostataka u ishrani u celom svetu. Više od njega pojavljuje se samo anemija usled nedostatka gvožđa. Ova pojava nije rezultat nemogućnosti nabavljanja povrća, već najpre neizgrađenog ukusa i poznavanja hrane.

Mahunarke

Jedna druga grupa povrća koja je u velikoj meri doprinela čovekovom opstanku je familija mahunarki. U ovu grupu spadaju grašak, pasulj, sočivo i soja. Zajedno sa žitaricama, to je bila prva vrsta namirnica koju je čovek počeo da gaji. Iako se žitaricama pripisuje napredak i održanje civilizacije, čovek ne bi mogao tako brzo da napreduje da nije koristio mahunarke, koje ne samo da čuvaju bogate rezerve belančevina, već se njihove aminokiseline izvanredno slažu i dopunjuju sa onima iz žitarica.

Ako mahunarke i žitarice upotrebljavamo zajedno, dobijamo mnogo kompletniji protein nego iz neke druge posebno pripremljene biljne hrane. Na taj način dobijamo odgovarajući veoma kvalitetni protein u kombinaciji sa pšenicom, sočivom ili pirinčem. U Latinskoj Americi glavna hrana je pirinač i pasulj ili kukuruz i pasulj, dok je na Dalekom istoku pirinač i soja »meso« za to stanovništvo.

Pored velikog sadržaja proteina, kojim može da se odlično zameni meso, mahunarke su dobar izvor mnogih vitamina i minerala. One su pored toga izvrstan izvor gvožđa i obezbeđuju najveći broj vitamina iz grupe B naročito vitamin B6 i folin. Zbog toga se boranija smatra namirnicom koja obogaćuje krv. Međutim, suvom pasulju nedostaju vitamini A i C pa je zato potrebno da se nadoknade upotrebom drugog povrća i svežeg voća.

Pasulj, odnosno boranija, može da se pripremi kao glavno jelo na mnogo različitih načina, time što , će se upotrebiti razni začini, u kombinacijama sa drugim povrćem, u .čorbama, salatama, pečeni, kuvani ili pirjani. Veoma je dobro češće uključivati pasulj u jelovnik, planirajući ga umesto mesa.

izvor:http://narodnilek.com/

slika/net

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: