Kad kosti bole

Po istraživanju instituta “Batut” tri četvrtine stanovnika Srbije boluje od nekog oblika reumatskih bolesti, a najugroženiji su Vojvođani jer mala nadmorska visina i klima koja vlada u ovom delu zemlje pogoduju njenom razvoju

Piše: B.Laćarak
BEZ obzira na godine ili pol svako je barem jednom osetio neprijatne bolove u kostima, najčešće u leđima, kolenima, ili u zglobovima šake. Kod lekara pacijenti uglavnom stignu sa pretpostavkom da ih je “stegla reuma” i očekuju da im prepiše lekove koji će neprijatan bol što otežava kretanje i čini svaki pokret nepodnošljivim, brzo da otklone. Uglavnom se čuda i dešavaju, bol popusti pa nestane, ali uvek postoji strepnja da li će, nekada, kasnije, opet da se javi.
Po istraživanju Instituta “Batut”, reumatizam je na prvom mestu oboljenja u Srbiji i, čak tri četvrtine stanovnika naše zemlje, boluje od nekog oblika reumatizma. Najugroženiji deo populacije živi u Vojvodini koja je zbog male nadmorske visine i klimatskih uslova izuzetno pogodno tle za razvoj ove bolesti.
Procenjuje se da od reumatskih bolesti pati gotovo 90 odsto osoba starijih od 65 godina, ali se tegobe ne ispoljavaju kod svih istim intenzitetom. Promene na zglobovima bile bi vidljive na rendgenskim snimcima, ali se klinička slika i simptomi javljaju samo kod određene grupe ljudi. Zbog čega je to tako, ni lekari ne mogu da objasne. Ono što je izvesno jeste da na nastanak i razvoj reumatskih bolesti veliki udeo ima nasledni faktor, odnosno genetika.
U reumatske bolesti ubrajaju se degenerativna reumatska oboljenja, zapaljenske bolesti i vanzglobni reumatizam. Najčešće se javljaju degenerativne promene, čak u 70 odsto slučajeva, ne ugrožavaju život pacijenta, ali kako moraju često da odsustvuju sa posla, imaju značajan socijalno-ekonomski efekat. Kod najvećeg broja pacijenata javljaju se uglavnom lumbalni sindrom ili osteoartroza.
– Lumbalni sindrom ili bol u leđima koji prati i ukočenost, barem jednom u životu oseti čak 90 odsto ljudi, dok se kod 50 odsto njih ova tegoba ponovi i više puta- kaže za “Bilje i zdravlje” dr Goran Babić, iz Instituta za reumatologiju Beograd. – Kod nas od ovog oblika rumatizma boluje 58 odsto žena i 45 odsto muškaraca starijih od 50 godina.Radnu nesposobnost uzrokuje u više od 25 slučajeva pacijenata mlađih od 45 godina.
Osteoartroza odnosno promene na zglobovima u narodu je bolest poznatija kao reuma, ili bolest koja luta, jer se simptomi naizmenično javljaju na različitim zglobovima. U početku se bol javlja kod nekog dužeg opterećenja zgloba, recimo stajanjem, a kasnije se “kljucanje” i vrelina javljaju i kada osoba miruje, čak i noću, kada odmara. U suštini, problem nastaje zbog promena na hrskavici koja gubi elastičnost, sa godinama joj se struktura menja, smanjuje se sadržaj vode, a javljaju se i promene na molekularnom nivou, pa je podložnija oštećenjima.
– Ovaj proces je individualan, kod nekoga se javlja u ranijoj životnoj dobi, a kod nekih kasnije, isto kao što svima ne sedi kosa u istim godinama. Ipak, najviše se ova bolest ispoljava između pedesete i šezdesete godine. Od degenerativnog oštećenja zglobova boluje 12 odsto žena i tri odsto muškaraca.
Bolesti koje se svrstavaju u grupu degenerativnog reumatizma ne mogu da se trajno izleče. Mogućno je da se stanje blago popravi fizikalnom terapijom, a za bol se preporučuju analgetici. Problem se rešava na nivou lekara opšte prakse koji mogu bolest da drže pod kontrolom, jer ove promene ne zahtevaju dodatnu dijagnostiku i skupu terapiju.
Mnogo komplikovaniji, ali, na sreću i ređi su zapaljenski reumatizmi, u koje, između ostalog, svrstavamo: reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus, polimiozitis, različiti vaskulitisni sindromi.Ove bolesti obuhvataju svega 3-4 odsto obolelih od reumatskih bolesti, ali su veoma značajne jer iziskuju skupu dijagnostiku i lečenje, a zbog činjenice da mogu da dovedu do značajnijih oštećenja drugih vitalnih organa, čak i da ugroze život pacijenta. Zbog toga ove bolesti zahtevaju kontinuirano lečenje i kontrolu.
Pored naslednog faktora, na nastanak zapaljenskih oboljenja deluje i neki okidač iz okolina, koji je nama još nepoznat. U nekom trenutku ovi faktori udruženo deluju na odbrambeni sistem u organizmu i okreću ga protiv sopstvenih ćelija i tkiva. Zbog toga je važno da se pacijenti kod kojih se pojave simptomi zapaljenskog reumatizma što pre upute u visokospecijalizovane ustanove, gde će se postaviti konačna dijagnoza, i započeti lečenje pre nego što se napravi velika šteta u organizmu.
Da bi se dijagnostikovala ova oboljenja, potrebna je specifična laboratorijska dijagnostika, pregledi drugih organa koji mogu da budu oštećeni, a za lečenje se koriste skupi lekovi koji koštaju nekoliko hiljada evra za godišnju terapiju, a medikamenti moraju da se uzimaju doživotno!
Među najčeše zapaljenske bolesti svakako se ubraja reumatoidni artritis, hronično, progresivno oboljenje zglobova, od kojeg boluje oko jedan odsto odraslih. Procenjuje se da više od tri miliona ljudi u Evropi oseća tegobe ove bolesti, a u našoj zemlji je reuamtoidni artritis ustanovljen kod oko 35.000 – 50.000 pacijenata. Od ovog broja teški oblik bolesti ima 9.000 osoba.
– Uzrok reumatoidnog artritisa je još nepoznat, a smatra se da do njega dolazi kombinacijom infekcije i urođene podložnosti bolesti. Ovi faktori dovode do hroničnog zapaljenja zglobova a, vremenom, trajnog bola i invaliditeta.
U proseku, polovina obolelih postaje nesposobna za rad i to u roku od 10 godina od utvrđivanja dijagnoze. Životni vek bolesnika skraćen je za 3 do 18 godina.
Reumatske bolesti mogu da se jave i kod dece, a nastaju kao posledica genetske sklonosti, delovanja različitih infekcija i faktora spoljne sredine – ishrana, klimatski faktori i sl. Najčešća reumatska bolest dece je juvenilni artritis. Procenjuje se da u Srbiji od nekog njegovog oblika boluje 1.000-2.000 dece i adolescenata do 18 godina. Najnovija istraživanja pokazala su da postoji značajan porast oboljevanja, ali i da ove bolesti ostavljaju trajne posledice na funkcionalnu i radnu sposobnost u odraslom dobu čak kod više od polovine obolelih. Juvenilni artritis može da se javi u svim uzrastima, počev od prve godine života, kod oba pola. Različiti oblici bolesti imaju svoje karakteristične simptome, po čemu se mogu razlikovati, ali i različitu prognozu i terapijski pristup. Ipak svi se odlikuju pojavom hronične ili akutne upale zglobova ranije ili kasnije u životu, a od oblika bolesti, pravovremeno postavljene dijagnoze i primenjene terapije, zavisi hoće li ova upala zglobova ostaviti teške posledice po zdravlje pacijenta.Nažalost, bolest se u početku može manifestovati vrlo nespecifičnim simptomima, poput ponavaljanih temepratura ili pojave promena na koži i očima ili nekim drugim simptoma, a bez zglobnih manifestacija.
Autoimunski poremećaj koji je u osnovi nastanka juvenilnog reumatoidnog artritisa zahteva primenu različitih lekova koji deluju na imunske mehanizme u organizmu čime se postiže kontrola poremećenog imunskog procesa i smanjuje stepen oštećenja zglobova. Uglavnom se za lečenje lakših oblika bolesti koriste različite vrste nesteroidnih antireumatika i kortikosteroidi.
– Revoluciju u lečenju reumatskih bolesti, kako odraslih tako i dece, donelo je uvođenje biološke terapije za lečenje autoimunskog poremećaja. Ovi lekovi sadrže supstance koje mogu da blokiraju stvaranje različitih zapaljenskih molekula u organizmu, odgovornih za započinjanje i održavanje hroničnog zapaljenskog procesa koji je u osnovi imunskog poremećaja.

Lek pod kožu
U lečenju juvenilnog reumatoidnog artritisa već nekoliko godina u svetu se primenjuje preparat etanercept a rezultati studija pokazuju da dobro utiče na poboljšanje stanja i zaustavljanje upale zglobova. Lek se primenjuje, slično insulinu, davanjem injekcija pod kožu, jedanput ili dva puta nedeljno. Injekciju bolesnik sam sebi daje i to u kućnim uslovima.

Kupus dobar za zglobove
Neke namirnice ubrzavaju izbacivanje kalcijuma iz kostiju a druge pomažu da zglobovi bolje rade. Osobe koje pate od reume treba da izbegavaju meso, masne sireve i salame. Svako povrće, a naročito kupus i mahunarke, pomažu bolji rad zglobova.

Utopljavanje zglobova
Kod početnih i lakših reumatskih oblika stručnjaci savetuju pacijentima da smanje opterećenje bolesnog zgloba i da ne nose teret u ruci u kojoj se javlja bol. Ukoliko je bol u kičmi, teret uopšte ne treba nositi i preporučuje se pažljivo saginjanje. Korisno je utopljavati zglobove, pa stoga reumatičari treba toplo da se oblače i da stave vuneni zavoj oko bolesnog zgloba. Korisna je i lakša masaža okolnih mišića i blago razgibavanje zgloba. Lekari preporučuji i kupke u mlakoj vodi i trljanje kože oko obolelog mesta peškirom. Ljudi koji su gojazni trebalo bi postepeno da smanje kilograme, jer prevelika težina naročito štetno deluje na zglobove kuka i nogu.

Jesen i zima više bole
Promene atmosferskog pritiska, vlažnosti vazduha i niske temperature, utiču na receptore za bol. Zbog toga tada dolazi do pogoršanja reumatskih stanja, a naročito bolnih simptoma.Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju teškoće obolelih. Zato se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu.

Signali za lekara
Simptomi koji signalizuju da je po sredi neki reumatski proces su izrazito neprijatni: javlja se bol, otežana je pokretljivost, a od vidljivih promena koje se ređe javljaju su otok i crvenilo ili modra boja na koži, uz bolnu osetljivost na dodir i pokret. Ponekad se javlja bol u leđima, koji može da se širi duž noge.

Blato leči, voda krepi
Boravak u banjama koje se preporučuju za lečenje reumatskih bolesti, mahom svih 40 koliko ih ima u Srbiji, može blagotvorno da utiče. Naravno, na ovaj put pacijenti ne treba da se upuste bez prethodne konsultacije sa lekarom, koji može da odredi koje je vreme najpogodnije za boravak u ovim prirodnim lečilištima i za koju terapiju se treba opredeliti.
Ponude u banjama su šarolike u zavisnosti od prirodnih bogatstava koje se nalaze u samoj okolini. Tako se recimo boravak u banji Vrdnik preporučuje za sve oblike reumatskih oboljenja, vanzglobni reumatizam i postoperativna stanja lokomotornog aparata i kičmenog stuba. Tople i hladne mineralne vode koje izviru u okolini Vrnjačke banje preporučuju se za neka hronična reumatska koštana i zglobna oboljenja. Dobra su i Mataruška, Lukovska, Sijarinska, Bujanovačka, Brestovačka, Vranjska, Novopazarska banja, Kanjiža, Koviljača, Ljig, Gornja Trepča, Vrujci, Klokot, Bogutovačka, Ribarska, Pribojska, Palanački kiseljak, Ovčar i Niška banja, Palić, Kuršumlijska, Jošanička, Zvonačka, Gamzigradska…

Čičak
Protiv reume koristi se čaj od čičkovih semenki: kašika sitno naseckanog korenja i lišća čička kuva se u ½ l vode 5 minuta, ostavi poklopljeno 10-15 minuta i procedi. Pije se po 2 kašike, 2 puta dnevno (ujutro i uveče).
Orah
Pomešati 1 l nerafinisanog maslinovog ulja i 10 kašika isitnjenog orahovog lista. Držati na toplom jedan mesec, uz svakodnevno mućkanje po nekoliko puta. Dobijenim uljem masirati bolna mesta.
Kupus
Oblozi od kupusa delotvoran su lek protiv reumatskih bolova. Odstraniti debele žile pa list izvaljati flašom i priviti na obolelo mesto, umotati suvom lanenom krpom i pričvrstiti zavojem. Oblog menjati ju 3 puta dnevno.
Celer
U 1 litar vode kuvati 40 g celerovog lišća nekoliko minuta, poklopljeno ostaviti da se prohladi, procediti i piti mlako nekoliko puta dnevno u toku par nedelja.
Jorgovan
Teglu od 1,5 l bez sabijanja napuniti cvetovima jorgovana, naliti do vrha maslinovim uljem, dobro zatvoriti i držati na suncu 15 dana. Dobijenim uljem mazati i masirati obolela mesta.
Jezgro šljive
Pedeset grama jezgra iz koštica šljiva preliti s 3 dl jake komove prepečenice i ostaviti dobro zatvoreno na toplom mestu 10-tak dana, uz povremeno mućkanje. Ovom rakijom masirati bolne delove tela.
Lavandino ulje
Litarsku flašu do četvrtine napuniti cvetom i listovima lavande, pa dopuniti do vha maslinovim uljem, dobro zatvoriti i držati na toplom mestu 40 dana, uz povremeno mućkanje. Ulje procediti i pomešati sa jednakim delom dobre lozove rakije i time masirati obolela mesta.
Kantarion i ruzmarin
U litar maslinovog ulja staviti 100 g suvog lista i cveta kantariona i 50 g lista ruzmarina, zatvoriti i čuvati 30 dana na suncu, uz povremeno mućkanje. Ulje procediti i koristiti za masiranje obolelih mesta.
Med
Dva kilograma meda pomešati sa po 2 kašike sitno samlevenog lista i cveta kantariona, lista ruzmarina, cveta brđanke, lista belog jasena, lista breze i rizoma i korena zglobače. Ostaviti na sunčanom mestu 20-tak dana, pa mazati obolela mesta 4 dana uzastopno. Napraviti pauzu od 15 dana, a nakon toga ponoviti lečenje.

izvor/http://www.biljeizdravlje.rs/

slika/net

Povezana slika

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: